U fokusu - Srbija

Od MMF-a početkom aprila 350 miliona evra

Povlačenje naredne tranše kredita od MMF-a od 350 miliona evra planirano je za početak aprila, najavio je juče odlazeći guverner NBS Radovan Jelašić.

– Očekuje se da Odbor direktora MMF-a odobri treću reviziju stendbaj aranžmana sa Srbijom 31. marta, posle čega će uslediti povlačenje treće tranše kredita – rekao je Jelašić na konferenciji za novinare.

Od kraja 2008. godine devizne rezerve NBS povećane su za 2,3 milijarde evra i trenutno su na nivou od 10,4 milijardi evra, rekao je guverner, napominjući da je sredinom marta centralna banka raspolagala sa 6,3 milijarde evra neto deviznih rezervi, koje nije prikupila po osnovu obaveznih rezervi ili inostranih zaduženja.

– Tokom marta zabeleženo je blago jačanje dinara prema evru od 0,1 odsto, posle slabljenja od 2,6 odsto u januaru i 1,2 odsto u februaru – rekao je Jelašić dodavši da je od početka godine NBS prodala 571,5 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu.

Početkom aprila centralna banka u budžet Srbije trebalo bi da prebaci 2,5 milijardi dinara po osnovu ostvarene dobiti.

Jelašić je saopštio i da je NBS odlučila da smanji referentnu kamatnu stopu sa 9,5 na devet odsto, jer je usporavanje inflacije iznad očekivanja, tražnja je niska, plate i penzije su zamrznute i inflatorna očekivanja su u padu.

– Najveći izazov u srpskoj ekonomiji ostaje tekuća potrošnja. Povećanje plata u javnom sektoru i penzija ne bi trebalo da bude politička već, pre svega, ekonomska kategorija – rekao je Jelašić dodavši da ako prihodi budžeta budu veći od očekivanih treba razmotriti za šta bi ta sredstva trebalo iskoristiti.

Po njegovim rečima, problem Srbije jeste smanjena domaća tražnja, ali rešenje ne može biti povećanje tekuće potrošnje, jer za to nema novca, već povećanje javnih investicija, za šta već postoji obezbeđen novac.

On je naglasio da 2010. godina donosi oporavak ekonomske aktivnosti, odnosno rast BDP-a od 1,5 odsto, koji će biti zasnovan na rastu investicija i izvozne tražnje.

Guverner je napomenuo i da se očekuje priliv stranih direktnih investicija od oko 1,4 milijardi evra, što bi uz planirana zaduživanja od oko 1,3 milijardi evra obezbedilo pokriće platnobilansnog deficita.

Jelašić je istakao da Srbija i dalje ima nizak nivo javnog duga od oko 32 odsto BDP-a i pored znatnog povećanja od oko šest odsto u 2009. godini, ali da je problem dinamika uvećanja duga i dodao da je od presudne važnosti da se sredstva dobijena iz zaduživanja investiraju, a ne da pokrivaju tekuću potrošnju.

On je naveo da će u prvom tromesečju ove godine inflacija u Srbiji biti oko 2,2 odsto, pre svega kao rezultat rasta cena struje, cigareta i naftnih derivata.

Jelašić je istakao da je inflacija trenutno niska, ali da postoje rizici da se poveća zbog mogućeg rasta cena hrane, mogućeg povećanja regulisanih cena iznad dogovorenog i najavljenog povećanja tekuće potrošnje.

Naveo je i da će u prvoj polovini ove godine inflacija najverovatnije biti ispod granice ciljanog raspona, da bi se zatim približila cilju za kraj 2010. godine od šest plus minus dva odsto.